Tajna

"Kako ta virtuelna stvarnost na neki nacin skida neke koprene sa nasih srca, umova, zivota...Da li to sto se ne vidimo, ne znamo, sto nasi realni zivoti nemaju uticaja jedan na drugi, dovodi do te lakoce i poverenja?"...upitala si me, a ja sam odgovorila..." Mozda bas nedodirivanje tela dopusta dodirivanja dusa...jer virtuelno lakse otvara, prima, cedi najintimnije, bez zadrske, bez stida...jer se mozes povuci kad god pozelis, pobeci, ostaviti i pustiti vremenu da zaleci rane koje umeju podjednako da zabole kao one od realnih". Ne znam da li ces se sloziti sa mnom, ali mislim da hoces. U suprotnom neke tajne ne bi dospele tamo gde se lakse razumeju, gde nema osude, nema premeravanja, vec samo zelje da se to usadi jos dublje, da se poverenje produbi, da znas da taj neko moze da cuti razumevanjem ili razume cutanjem. Ali... da li je cutanje uvek odobravanje? Ili mozda neslusanje? Ili odgovor koji znaci upravo ono sto ne sme da bude izgovoreno jer bi u suprotnom zabolelo? A mi ne slutimo da cutanje jeste bas ono sto ne zelimo. Govorim o cutanju a u stvari mnogo je vaznije upravo dobijanje odgovora koji ima pravu tezinu i vrednost jer ne trazi nista zauzvrat, dat je dusom. Virtuelna trgovina, razmena, prodaja, bez kreditnih kartica ali mogucnoscu ulaska u nalog srca, uma?

Da li je onda tajna na sigurnom mestu? I da li tajna postane javna onda kada udje u okvire realnog? Zasto je virtuelno sigurnije od realnog? Zasto teze biva kada realnost zaiste istovetno, te se povuces, cutis iz nekih drugih a ne onih prvih razloga, kada trazi suocavanje? Da li je problem u govoru ociju, pokretu koji moze da oda nervozu, nesigurnost, lose sakrivenu istinu ili laz? Kako daljina moze da priblizi a blizina da lici na dve obale odvojene rekom, bez mosta, camca? Da li smo toliko irealni koliko virtuelno jeste najobicnija fantazija i iluzija?
Izgubila sam se u pitanjima...a mislila sam da imam neki pouzdan odgovor.
Tajna lezi u....