Razmišljala sam o tome da li je potrebno održavati ovaj blog u životu ili ne? Logično pitanje proisteklo je iz činjenice što je većina razloga, a prvenstveno oni zbog kojih je pokrenut, prestala da postoji. Objašnjenje se krije u tome da je doneta definitivna odluka o prestanku bavljenja onim što je toliko obećavalo (ne u smislu tudjih obećanja, niti pak obećanja sebi samoj da ću biti istrajna,pa se to navodno negde izgubilo) i o čemu sam na početku pokretanja bloga pisala. Pominjane su čestitke, bookmarkeri, kojih i sada imam baš puno i koji čekaju da budu razdeljeni, poklonjeni jer izneti na izložbe nisu pronašli put do srca kupaca. Da li me to razočaralo? Da, jako. Čak možda više to što sam na trenutak pomislila da sam se pronašla, da sam uspela da iz sebe izvučem ideje, kreativnost, volju da stvaram nešto zanimljivo i lepo a onda je to usled nečega utihnulo. U stvari, ja nisam pomilila, ja znam da je taj osećaj bio stvaran. Koliko god se trudila da razumem te spoljašnje okolnosti koje ne idu naročito u prilog onima koji pokušavaju da svakodnevicu, banalnost, obogate nečim drugačijim, i što se očituje u zadovoljenju nekih nasušnih potreba, a ne podmirenju potreba očiju ili srca, toliko ne razumem da je tako lako odreći se toga...a valjda se tu i ja ubrajam koja se ipak lako odriče onog u šta je toliko nade polagala.
Prepune su fioke...prepune svega onog što sam kupovala i već u glavi osmislila kao gotov poklon nekome uz poklon ili kao sam poklon...prepune šarenila od koga moram da se odvojim da bih krenula dalje. Kuda, to ne znam. Probaću da deo prodam ako uopšte može, probaću da poklonim onom kome možda treba. Osećam se poprilično utučeno nakon svega. Valjda zato što je snu došao kraj. Zato je i zvanična fb fan page stranica otišla u prošlost. Malo se uplašim kad vidim kako je svo to oduševljenje, pokušaj, želja, tek tako otišla bez ikakve nade da se vrati. Odricanje...od sebe, dela sebe. Zar može to tek tako ili je trebalo dati sebi predah i čekati? Ne znam.
Probaću da još izvesno vreme ovo mesto, mada nisam sigurna na koji način, održim živim. Ukoliko ne bude išlo...neće. Sila makar pretočena u ljubav ne pomaže.
2 comments:
Draga,
znamo se sa par izlozbi... Jako mi se dopada tvoj rad,ovde,na blogu,spoznala sam i delic te duse koja je pravila tako divne stvari! Ne bih ni da pokusam da te ubedjujem da ne gasis blog,ta odluka je tvoja i zavisi od x faktora,zelim da ti kazem da nastavis da se bavis onim sto si dosad radila,ne odustaj od sebe. Veliki pozdrav,Raki
I.
sad tek vidim ovo. Zasto odustajes? Zasto tako lako i brzo odustajes od neceg zaista kvalitetnog, smislenog i lepog? Jer je izostao komercijalni efekat? Da li je on bitan u finansijskom smislu, ili kao potvrda da ovo "tvoje, iznutra" vredi "nama, napolju"? Jer...znas da vredi..bas kao sto znamo svi mi koji su se sa ovim susreli. Nemoj da odustanes. Ili, da kazem ono sto ti meni stalno, na razlicite nacine kazes-nemoj da se predas?
sve veca mv :)
Post a Comment