Ono zbog čega...

...je ovo pokrenuto nikako da dodje na red. Moraće da sačeka još malo, samo još malo. Iako sam još uvek(?!) emotivno vezana za isto, doza nespremnosti pritišće da bi se u to ozbiljnije i na pisani način upustila. Kako je loše pravdati se i nalaziti izgovore :(. Sve mi se čini da će jednog dana ovaj tekst iz bloga ispariti, no opet...ne sada...a imam potrebu da pišem o nečemu, samo ne bilo čemu. A opet se bojim da kako je namera pokretanja celog bloga bila okrenuta nečemu drugom, nečem laganom,"mekom", ispunjujućem, a neka razmišljanja poguraju na drugu stranu, to onda on (blog)može da izgubi na obliku, snazi, lepoti (ako može takvo što da se postigne odjednom, pa i uopšte).

Otprilike u vreme rodjenja ovog bloga, "pričala" sam mail-om sa nekim dragim, onako neobavezno, spontano o nečemu što me još tada podstaklo da napišem jedan tekst o tome. Sliku sam potisnula ali trenutak izranjanja uvek dodje, zbog ovog ili onog razloga. Razlog lebdi u vazduhu, s vremena na vreme okrzne vrškom svog postojanja, udalji se a onda opet vrati.
Šta je dom, šta je kuća? Gde je jedno, gde drugo? Da li je isto i ako nije zašto nije? O ovome možda, ali samo možda može da da odgovor samo onaj ko mora da izvaga ove stvari, kada se dve opcije pojave kao potencijal, kao izbor, onaj ko se našao pred dilemom da li je izgubio/dobio dom ili kuću, da li je sa konačnom odlukom stekao slobodu ili zatvor?

Dom i kuća...ne samo da razmišljam o tome, nego me ti pojmovi sve više bacaju u konfuziju. Jer ja više nisam sigurna da je dom ovde, u Srbiji. Nekada davno, svaki ulazak u rodni grad, makar s kratkog odsustva iz njega, za mene je bio neka vrsta umirenja (dolazim svojoj kući, svemu poznatom, neko blaženstvo se razvije). Sada mi je ceo grad, država postala pomalo strana. Nisam sigurna da je druga zemlja u kojoj sam živela toliko tome doprinela ali verovatno jeste ubrzala sazrevanje takvog mišljenja. Iz prostog razloga što se i sam grad menja ali i ja sama. Ili možda moj pogled na njega. Mada sam grad nema veze sa osećanjem doma (rečenica - tvoj dom je tamo gde je tvoje srce), nekako se zaključci uvek vezuju za mesto gde se taj dom/kuća nalaze. Sama činjenica da ništa nije kao ranije, da ti mnogo stvari smeta, da te neke stvari užasavaju, gadiš ih se (nije prejaka reč), da je sve postala jedna tužna i ružna slika, ne može da izbriše taj gorki osećaj i kada ulaziš u svoj dom, gde su tvoje slike, tvoje knjige, tvoje stvari. Naravno, nerealno je reći da se nisam dobro osetila kada sam nakon odsustva kročila u svoj dom/kuću (i dalje ne želim da odvajam to jedno od drugog ili budem jasno definisana)...čak sam se osetila jako dobro, sve je bilo blisko, toplo, naše ali iskoračenje iz ta četri zida dovodi do suočavanja sa nekim stvarima koje ne prijaju oku...a dom/kuća ne može uvek da bude utočište (ili ipak moze?)a mora. Ja sam idealista pa hoću da sve to ukomponujem i sve bude nekako nepodvojeno. Tu nepodvojenost sam osetila baš u drugoj zemlji ali ne ranije, vec kasnije, kada je sve sleglo. Doduše, ni ta kuća/dom nije baš onako kako moj san nalaže ali je blizu toga..on toliko ne odudara od spoljnog. I verovatno bi poprimio još toplije boje kada bi se tu udario lični pecat.
Vezanost za stvari...danas smo se vraćali iz šetnje...prilazimo svojoj kući i kroz glavu mi prolazi misao - baš je lepa, sredili smo je, ima još ponečeg ali to je to...i mi ćemo možda morati da je napustimo (odemo u drugu, i da li više drugu ili ipak sve više prvu zemlju)...da li ja to mogu? Da li ja to trebam? Ima li smisla? Ovo je moj život (bio), sve je satkano i prošlo kroz nju....A opet, koliko je to uopšte važno ako u sebi ne nosi ništa od onog što je bitnije od sada i od nekada?

I dalje ne znam odgovor na to pitanje ali me pomalo brine što srce jos uvek ne ume da prepozna dom mada ga naslućuje (zabrinutost zbog nespremnosti na istinu?). I što dom ipak nije isto što i kuća, nije isto što i uspomene, nije isto što i prošlost. To je nešto što znači sigurnost, postojanost, spokojstvo, tihu radost. Da li je takva konstatacija dovoljno moćna da se ponekad osetim kao potpuni beskućnik i večni tragalac (za domom ili kućom) koji se pomalo umorio od tolike potrage i napora u traganju? Ili sam samo nomad u duši koji traži izgovor za neodlučnost.