Emocija u bojama

Za danas ovo...i pitanje - Koliko je blog dobar način za deljenje trenutnih osećanja, svake emocije koja nečim pokrenuta, podstaknuta, želi da se izrazi rečima? I može li se uopšte emocija izražavati na taj način a da ne ostane neokrnjena, nekako otrgnuta od suštine? Da li je možda lakše, bolje, neposrednije izraziti je putem muzike ili boja? Nevezano neposredno ali ipak i da, navešću što sam negde nekad napisala na temu da li i kako je moguće slepom čoveku opisati boje...

"Percepcija zasigurno mora da bude drugačija kod onih čiji vid nije u potpunosti oštećen ili je na granici da se izjednači sa mrakom, od onih kojima je spoljni svet nesrećom uskraćen oduvek. Prvi bi se uvek držali sećanja i spoznaje koju već imaju o odredjenim stvarima dok su drugi u potpunom hendikepu da odrede i formu i boju koja na oblik naleže. Ipak, postoji jedan eksperiment koji i videći i slepi mogu da isprobaju...uspeva uz dobru koncentraciju - reč je o stavljanju dlanova iznad papira različitih boja. Boje isijavaju svoju toplinu ili hladnoću pa je lako odvojiti žutu, narandžastu i crvenu od plave, zelene i sive na primer. Treba "oslušnuti zvuk i protumačiti vid" sopstvenih ruku.

Nevidećem bih moju crvenu objasnila ovako, ne vezujući je za predmete i već poznate oblike (slep ne zna sta je jagoda, niti koje je boje osim da je sitna, jestiva, ukusna)...vezala bih objašnjenje za emociju...crveno - žudnja, uzburkanost, grč u stomaku izazvano lepim osećanjem (kraljevska crvena, baršunasta crvena, tamna kao sveža krv - koju slep moze da oseti kao miris gvoždja i lepljivu tečnost).

Boje se mogu pretočiti u muziku, muzika u boje, reči u muziku, muzika u reči, reči u boje, boje u sve.

Ljutnja, suzdržanost, plac, strah, pesimizam, volja, besmisao...gušimo se u bojama."


Ova muzika je nesto tirkizno, zeleno-plavo, duboko...
A kako bi se nazvala emocija obojena ovim tirkiznim? Neopisivo rečima, čak ni u pokušaju.